PREČIŠĆEN TEKST
RADIODIFUZNA USTANOVA
RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE
KOLEKTIVNI UGOVOR
KOD POSLODAVCA
MS WORD verzija
PDF verzija
PRILOG II - KOEFICIJENTI
MS WORD verzija
PDF verzija
ANEKS IV
MS WORD verzija
PDF verzija
BEOGRAD, NOVEMBAR 2006. godine
S A D R Ž A J :
III Radno vreme
V Zarada, naknada zarade i druga primanja
VII Naknada štete
XII Prelazne i završne odredbe
XIII Prilozi:
| Prilog 1 |
Prilog 2 |
Prilog 3 |
Na osnovu članova 240 do 267 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 i 61/2005), Radiodifuzna ustanova Radio-televizija Srbije, koju zastupa generalni direktor, i reprezentativni sindikati, Samostalna sindikalna organizacija Radio-televizije Srbije i Sindikat RTS-a „Nezavisnost“ zaključuju
KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA
ZA RADIODIFUZNU USTANOVU
RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE
Član 1
Ovim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca (u daljem tekstu: ovaj Kolektivni ugovor) utvrđuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i poslodavca Radiodifuzne ustanove Radio-televizije Srbije (u daljem tekstu: Poslodavac), postupak zaključivanja Kolektivnog ugovora kod poslodavca, međusobni odnosi reprezentativnih sindikata i Radiodifuzne ustanove Radio-televizije Srbije (u daljem tekstu: učesnici kolektivnog ugovora) i druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca.
Član 2
Zaposleni ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene Zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom, Posebnim kolektivnim ugovorima za grafičku, izdavačku, informativnu delatnost i kinematografiju i Posebnim kolektivnim ugovorom za novinare i medijske radnike Srbije, ovim Kolektivnim ugovorom, Statutom, Ugovorom o radu i drugim opštim aktima Poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada koja nisu uređena ovim Kolektivnim ugovorom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona, Statuta, Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnih kolektivnih ugovora iz stava 1 ovog člana.
Član 3
Odredbe ovog Kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod Poslodavca.
Član 4
Izuzetno od odredbe člana 3 ovog Kolektivnog ugovora, je generalni direktor.
Prava i obaveze generalnog direktora utvrđuju se posebnim ugovorom koji zaključuje generalni direktor i Upravni odbor Poslodavca.
Član 5
Učesnici Kolektivnog ugovora saglasni su da će u okviru svojih ovlašćenja delovati radi obezbeđivanja uslova za primenu odredaba ovog ugovora.
U slučaju nastupanja okolnosti koje otežavaju ili onemogućavaju primenu pojedinih odredaba ovog Kolektivnog ugovora, učesnici Kolektivnog ugovora obavezuju se da će njihove aktivnosti biti usmerene ka zaštiti sigurnosti radnog odnosa zaposlenih i opstanku Poslodavca.
Član 6
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih rešenjem odlučuje generalni direktor ili zaposleni na koga je generalni direktor pisanim putem preneo ovlašćenja u skladu sa Zakonom.
Ukoliko zaposleni ima potrebu da se za zaštitu svojih prava obrati organima Poslodavaca, odnosno sudskim ili inspekcijskim organima, generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti dužan je da mu stavi na uvid sva dokumenta potrebna za zaštitu njegovih prava.
Član 7
Ovaj Kolektivni ugovor zaključen je na tri godine, a ne može se jednostrano raskinuti, odnosno otkazati u celini ili u pojedinim njegovim odredbama.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, pojedine odredbe se primenjuju za period utvrđen ovim Kolektivnim ugovorom.
Član 8
Radni odnos se zasniva Ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku. Potpisuje ga generalni direktor i lice koje zasniva radni odnos.
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog
3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
5. mesto rada
6. način zasnivanja radnog odnosa ( na neodređeno ili određeno vreme )
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme
8. dan početka rada
9. radno vreme ( puno, nepuno ili skraćeno )
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo
12. pozivanje na Kolektivni ugovor koji je na snazi
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu se ugovoriti i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koje nisu utvrđene Ugovorom o radu primenjuju se
odgovarajuće odredbe Zakona i Kolektivnog ugovora.Ugovor o radu se zaključuje na neodređeno ili određeno vreme.
Član 9
Lice sa kojim se zasnuje radni odnos za obavljanje određenih poslova mora da ispunjava uslove predviđene Pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnike iz stava 1 ovog člana donosi generalni direktor a saglasnost daje Upravni odbor.
Pravilnicima iz stava 1 ovog člana utvrđuje se vrsta poslova, opis, stručna sprema, broj izvršilaca i drugi uslovi za rad na tim poslovima.
Član 10
Radni odnos može se zasnovati na određeno vreme za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidom traje najduže dvanaest meseci.
Pod prekidom iz stava 1 ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od trideset radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje u skladu sa odredbama Zakona.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Član 11
Poslodavac je obavezan da na svakih šest meseci informiše Upravni odbor i reprezentativne sindikate o broju zaposlenih.
Član 12
Ukoliko se Ugovor o radu odnosi na probni rad zaposlenog, generalni direktor je dužan da odredi lica koja će pratiti rad zaposlenog za vreme probnog rada i koja će mu o tome podneti izveštaj.
Član 13
Radni odnos može se zasnovati i sa nepunim radnim vremenom koje ne može biti kraće od četiri sata, pod uslovom da su Pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđeni poslovi sa takvim radnim vremenom.
Poslovi sa nepunim radnim vremenom mogu se utvrditi, pod uslovom da postoji potreba za obavljanjem poslova u manjem obimu od punog radnog vremena, a to je neophodno zbog organizacije i prirode posla.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu.
Član 14
Generalni direktor može da zaključi Ugovor o radu za poslove za koje su Pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji poslova propisani posebni uslovi rada (poslovi sa povećanim rizikom), samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima (atest za rad na visini, audio-video test i drugo).
Član 15
Radni odnos sa pripravnikom može se zasnovati samo ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno Pravilnicima o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno na poslove za koje nije predviđeno radno iskustvo duže od trajanja pripravničkog staža.
Pripravnički staž traje:
1. na poslovima za koje se traži visoka stručna sprema, do godinu dana,
2. na poslovima za koje se traži viša stručna sprema, do šest meseci,
3. na poslovima za koje se traži srednja stručna sprema, do tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina pripravničkog staža.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u visini od 80% od zarade utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava, kao i sva druga prava po osnovu radnog odnosa.
Pripravnik zasniva radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.
Ugovorom o radu utvrđuju se uslovi pod kojima pripravnik zasniva radni odnos.
Ugovorom o radu može se utvrditi obaveza pripravnika da polaže pripravnički ispit pred komisijom koju formira generalnoi direktor, i koja je pratila rad pripravnika za vreme pripravničkog staža.
Generalni direktor određuje način polaganja pripravničkog ispita.
Član 16
Za vreme trajanja radnog odnosa, generalni direktor može ponuditi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima. Zaposleni može biti premešten da obavlja sve poslove koji odgovaraju njegovom stepenu stručne spreme, znanju i drugim sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada i to u jednom od sledećih slučajeva:
1. kad je u procesu rada potrebno uspešnije i efikasnije obavljanje određenih poslova,
2. radi potpunijeg korišćenja radnih sposobnosti zaposlenih,
3. kad prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima,
4. kad dođe do promene u organizaciji i tehnologiji rada,
5. kad se trajnije smanji obim posla kod Poslodavca,
6. kad se otvore novi poslovi u procesu rada,
7. radi otklanjanja poremećenih odnosa u procesu rada,
8. kad zaposleni to zahteva, ako se time zadovoljavaju potrebe procesa rada,
9. zamene odsutnog zaposlenog.
Član 17
Zaposlenom invalidu sa izmenjenom radnom sposobnošću (prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom) i zaposlenom koji obavlja poslove kod kojih postoji opasnost od nastanka invalidnosti, generalni direktor ponudiće izmenjeni Ugovor o radu na odgovarajućim poslovima, u skladu sa odlukom kojom je utvrđena izmena radne sposobnosti zaposlenog.
Invalidu se obezbeđuju poslovi u skladu sa njegovom preostalom radnom sposobnošću.
Član 18
Po ukazanoj potrebi, ako treba obaviti određeni posao koji se može obaviti u kraćem vremenskom periodu i uz redovne poslove, generalni direktor može Aneksom ugovora o radu uputiti jednog ili više zaposlenih da obave taj posao ili radni zadatak.
Za obavljeni posao, iz stava 1 ovog člana, zaposlenom pripada zarada za posao koji je obavio, a koja ne može biti manja od osnovne zarade utvrđene njegovim Ugovorom o radu.
Član 19
Po ukazanoj potrebi, ako treba obaviti određeni posao, odnosno radni zadatak, za koji se zahteva niža stručna sprema od one koju zaposleni poseduje, a koji se može obaviti u kraćem vremenskom periodu, generalni direktor može Aneksom ugovora o radu uputiti, odnosno privremeno premestiti, jednog ili više zaposlenih da obave taj posao i bez saglasnosti zaposlenog.
Privremeni premeštaj, odnosno upućivanje može trajati najduže mesec dana.
Za obavljeni posao, iz stava 1. ovog člana, zaposlenom pripada zarada za posao koji je obavio, a koja ne može biti manja od osnovne zarade utvrđene njegovim Ugovorom o radu.
Član 20
Zaposleni može privremeno ili trajno da bude premešten na rad iz jednog mesta u drugo, samo uz svoju saglasnost.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, zaposleni može biti premeštem na rad kod istog Poslodavca, iz jednog u drugo mesto, bez svog pristanka:
1. ako je delatnost Poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta Poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela u skladu sa aktima Poslodavca;
2. ako je udaljenost od mesta na kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni premešta na teritoriji iste opštine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.
Zaposlena žena, za vreme trudnoće ili sa detetom predškolskog uzrasta i zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost druge kategorije, ne mogu da budu premešteni u smislu stava 2 ovog člana.
Član 21
Puno radno vreme, po pravilu, iznosi 40 časova nedeljno, a za zaposlenog mlađeg od 18 godina 35 časova nedeljno.
Po pravilu radni dan traje 8 časova, a radna nedelja 5 radnih dana.
Generalni direktor svojom Odlukom utvrđuje, početak i raspored radnog vremena dnevno, odnosno nedeljno.
Član 22
Zaposleni rade jednokratno, dvokratno po smenama i po radnoj obavezi.
Procese rada za rad po smenama određuje generalni direktor svojom odlukom, a raspored smena i zaposlenih po smenama nadležni rukovodilac, najmanje 7 dana pre početka rada. Priprema za rad i rad u smeni traju po pravilu 8 časova.
Generalni direktor svojom Odlukom određuje zaposlene koji rade po radnoj obavezi i obim radne obaveze koji odgovara radnom vremenu od 40 časova nedeljno.
Obračun radnih časova obavlja se mesečno za sve oblike rada iz ovog člana, kao i za preraspodelu radnog vremena.
Član 23
Raspored radnog vremena po smenama i ekipama, dopunski rad, nepuno radno vreme, skraćeno radno vreme, rad duži od punog radnog vremena, raspored radnog vremena i noćni rad uređuje generalni direktor svojom odlukom, u skladu sa zakonom, ovim Kolektivnim ugovorom i Prilogom broj 1 ovog Kolektivnog ugovora o radnom vremenu.
Član 24
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada, dnevni odmor, nedeljni odmor, godišnji odmor i pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo u skladu sa Zakonom, Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorima i ovim Kolektivnim ugovorom.
a) Odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor
Član 25
Zaposleni koriste dnevni odmor u skladu sa Zakonom i Odlukom o radnom vremenu.
Vreme korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje neposredni rukovodilac.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da zaposleni radi na dan sedmičnog odmora neposredni rukovodilac mora da mu obezbedi jedan slobodan dan u toku naredne sedmice.
Potrebu da zaposleni radi na dan sedmičnog odmora, ukoliko nije predviđeno planom rada za taj deo procesa rada, utvrđuje i naređuje odgovorni rukovodilac.
Zaposlenima koji rade na poslovima kontrole, merenja i održavanja uređaja i objekata, stalnim posadama predajnika, zaposlenima na poslovima odbrane i zaštite na predajnicima i mobilnim emisionim sredstvima, dnevni odmor između dva uzastopna radna dana obezbeđuje se u umanjenom obimu zavisno od preraspodele, po završetku određenog posla odnosno smene.
Zaposlenima iz stava 5 ovog člana sedmični odmor obezbeđuje se po završetku posla, odnosno smene.
b) Godišnji odmor
Član 26
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
1. po osnovu rezultata rada do 5 radnih dana,
2. po osnovu uslova rada, pod kojima se obavljaju poslovi do 4 radna dana,
3. po osnovu staža osiguranja, za svakih punih pet godina staža osiguranja po 1 radni dan,
4. invalidu rada i vojnom invalidu 3 radna dana,
5. samohranom roditelju sa detetom do 10 godina života 2 radna dana,
6. roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života 2 radna dana.
Član 27
Dužina i vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjeg odmora koji donosi generalni direktor najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Predlog plana korišćenja godišnjih odmora sačinjavaju neposredni rukovodioci u skladu sa prirodom i organizacijom posla, uz prethodnu konsultaciju zaposlenih.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom, najkasnije 15 dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Generalni direktor, odnosno lice koje on ovlasti, može zaposlenom izmeniti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije 7 radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Član 28
Ako se zaposleni razboli u toku korišćenja godišnjeg odmora, vreme odobrenog bolovanja ne uračunava se u godišnji odmor.
v) Plaćeno odsustvo
Član 29
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u jednoj kalendarskoj godini do sedam radnih dana u sledećim slučajevima:
1. stupanje zaposlenog u brak – 5 radnih dana,
2. porođaj supruge – 5 radnih dana, a u slučaju porođaja drugog člana uže porodice 2 radna dana,
3. priprema za odsluženje – dosluženje vojnog roka i stupanje u brak člana uže porodice – 3 radna dana,
4. smrt roditelja ili brata ili sestre bračnog druga, ili smrt lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu – 3 radna dana,
5. prilikom odlaska u penziju, radi prikupljanja odgovarajuće dokumentacije, trideset dana,
6. selidba sopstvenog domaćinstva – 3 radna dana,
7. zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama – 3 radna dana,
8. pripreme za odlazak na vojnu vežbu u trajanju preko 15 dana – 1 radni dan,
9. učešće na radno proizvodnom ili sportskom takmičenju, koje organizuje Sindikat ili učešće na seminarima i sličnim aktivnostima koje organizuju organi Sindikata van preduzeća (teritorijalni ili granski) koliko ove aktivnosti traju.
Kad ponovo nastupe okolnosti utvrđene stavom 1 ovog člana, generalni direktor može odobriti korišćenje plaćenog odsustva, u jednoj kalendarskoj godini, duže od broja dana, predviđenih u stavu 1 ovog člana.
Pored prava na plaćeno odsustvo iz stava 1 ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1. smrt člana uže porodice – 5 radnih dana,
2. dobrovoljno davanje krvi – po 2 radna dana.
Član 30
Zaposlenom se može odobriti i plaćeno odsustvo sa rada u jednoj kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1. polaganje diplomskog ispita u višim školama i na fakultetu do 30 radnih dana,
2. polaganje pravosudnog ispita do 3 meseca,
3. polaganje magistarskog ili doktorskog ispita do 3 meseca.
4. učešće na međunarodnom takmičenju koja traju duže od 5 radnih dana, a najduže za vreme trajanja takmičenja.
Rešenje o odobrenju i dužini odsustva sa rada iz stava 1 ovog člana na zahtev zaposlenog donosi Generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
g) Neplaćeno odsustvo
Član 31
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
1. zbog stručnog usavršavanja, odnosno obrazovanja, ukoliko ga nije uputio Poslodavac, ako bi to bilo korisno za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi ili koje bi mogao da obavlja,
2. na zahtev organizacije, odnosno ustanove, radi učešća zaposlenog u kulturno-umetničkim ili sportskim priredbama do trideset dana u toku kalendarske godine,
3. radi lečenja člana uže porodice zaposlenog,
4. za obavljanje neodložnih privatnih poslova do 30 kalendarskih dana.
Poslodavac može zaposlenom na njegov zahtev da odobri neplaćeno odsustvo bez naknade zarade.
Rešenje o odobravanju i dužini neplaćenog odsustva na zahtev zaposlenog donosi Generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
V ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANjA
Član 32
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja je utvrđena u skladu sa Zakonom, Opštim aktom, ovim Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti posao ili posao iste vrednosti koju ostvaruje kod Poslodavca.
Zaradu u smislu stava 1 ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni posao i vreme provedeno na poslu, uvećana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade troškova i drugih primanja iz članova 53 do 55 ovog ugovora.
Zarada zaposlenom isplaćuje se u novcu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade dostavi obračun.
Član 33
Poslodavac je obavezan da zaposlenom za puno radno vreme i prosečnu uspešnost u obavljanju poslova obezbedi zaradu koja ne može biti niža od cene rada za poslove na koje je raspoređen.
Prosečna uspešnost se utvrđuje na osnovu normativa i standarda rada, kvaliteta i obima programa i drugih radnih zadataka, produktivnosti i ekonomičnosti.
Uspešnost rada utvrđuje, odnosno, ocenjuje zaposleni koji organizuje i rukovodi procesom rada.
Zaposleni je dužan da o obavljenim poslovima sačinjava mesečne radne liste.
Predlog procenta umanjenja, odnosno uvećanja zarade, daje odgovorni rukovodilac, uz obrazloženje, a utvrđuje ga generalni direktor, odnosno lice koje on ovlasti.
Generalni direktor je obavezan, da donese standarde i normative rada, odnosno, merila za utvrđenje radnog učinka zaposlenih, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnih Sindikata, u roku od šest meseci od dana potpisivanja ovog Kolektivnog ugovora.
a) Osnovna zarada za najjednostavniji posao
Član 34
Osnovnu zaradu za najjednostavniji posao utvrđuju, sporazumno, potpisnici Kolektivnog ugovora, za vremenski period koji ne može biti duži od tri meseca.
Pri utvrđivanju osnovne zarade za najjednostavniji posao polazi se od:
1. planiranih i ostvarenih poslovnih i finansijskih rezultata,
2. procenat rasta sopstvenih prihoda u odnosu na plan,
3. cena rada za najjednostavniji posao usklađuje se sa rastom troškova života i rastom prosečne zarade u Republici,
4. osnovna zarada za najednostavniji posao ne može biti niža od prethodne.
Član 35
Osnovna zarada za najjednostavniji posao utvrđuje se Prilogom broj III ovog Kolektivnog ugovora o osnovnoj zaradi.
Osnovna zarada za najjednostavniji posao utvrđuje se za koeficijent 1.
Član 36
Učesnici ovog Kolektivnog ugovora mogu pokrenuti inicijativu za ugovaranje nove osnovne zarade za najjednostavniji posao, pre isteka roka, za koji je osnovna zarada ugovorena, i to:
1. ako porastu troškovi života preko 5% u odnosu na dan ugovaranja cene rada koja je na snazi,
2. ako dođe do velikih ekonomskih promena koje su od bitnog uticaja za finansijsko poslovanje i poremećaja u poslovanju koje onemogućuje isplatu zarada na osnovu ugovorene cene rada.
Ugovorne strane se obavezuju da pristupe pregovaranju o izmenama osnovne zarade u roku od 10 dana od prijema pisanog predloga strane koja predlaže pregovore.
b) Osnovna zarada po poslovima
Član 37
Osnovna zarada poslova utvrđuje se tako što se osnovna zarada za najjednostavniji posao pomnoži koeficijentom tog posla.
Koeficijent za utvrđivanje cene posla koji zaposleni obavlja sadrži sve elemente koji utiču na osnovnu zaradu, i to: složenost posla, stepen odgovornost u radu, uslovi rada i stručna sprema, a na osnovu akta o sistematizaciji.
Poslovi kod Poslodavca razvrstani su u grupe od I do VII na osnovu kojih je utvrđen koeficijent posla.
Član 38
Generalni direktor može zaposlenom za dodatne složene poslove povećati koeficijent do 35% od vrednosti poslova koje zaposleni obavlja.
U smislu stava 1 ovog člana, generalni direktor može do 20% zaposlenih povećati koeficijente u određenim zanimanjima i profesijama.
Član 39
Izuzetno, zaposlenima koji obavljaju poslove deficitarnih zanimanja ili se posebno ističu znanjima i radnim sposobnostima generalni direktor može povećati koeficijente za poslove koje obavljaju do 50%.
U smislu stava 1 ovog člana, generalni direktor može do 20% zaposlenih povećati koeficijente u određenim zanimanjima i profesijama.
Član 40
Na zahtev reprezentativnog sindikata, generalni direktor ili lice koje on ovlasti, dostavlja ovlašćenom predstavniku, informaciju o ukupno izdvojenim sredstvima kod primene člana 38 i 39 ovog Kolektivnog ugovora.
Član 41
Odgovorni urednici redakcija, urednici rubrika, urednici programskih blokova ili složenih emisija, šef DESK-a, urednik u izdavaštvu, rukovodioci odeljenja, službi, odseka, vođe smena, vođe ekipa, vođe deonice, zamenici vođe deonica, poslovođe, rukovodioci centara, upravnik odmarališta, rukovodioci emisionih stanica i bazena i rukovodioci drugih organizacionih oblika koji su utvrđeni aktom o sistematizaciji poslova i zadataka u poslovnim jedinicama ili programima, imaju koeficijent najviše vrednovanog posla u organizacionom delu kojim rukovode, uvećan za koeficijent odgovornosti za rukovođenje.
Generalni direktor može uvećati koeficijent po osnovu odgovornosti za rukovođenje do jednog koeficijenta, na predlog direktora Medija, glavnog i odgovornog urednika, direktora poslovnih jedinica i izvršnih direktora sektora.
Zaposlenom, koji rukovodi zaposlenima sa nižim stepenom školske spreme, utvrđuje se koeficijent po osnovu školske spreme koju ima i dodaje koeficijent po osnovu odgovornosti za rukovođenje.
Član 42
Novčani iznos osnovne zarade za pojedine poslove izračunava se tako što se utvrđeni iznos cene posla za najjednostavniji posao pomnoži sa koeficijentom cene posla utvrđenog ovim Kolektivnim ugovorom, odnosno onog posla za koji se izračunava novčana vrednost.
Utvrđena cena posla za puno radno vreme i prosečnu uspešnost može se umanjiti ukoliko zaposleni ne postigne prosečnu uspešnost ili ne obavlja poslove u punom radnom vremenu, srazmerno odstupanju ostvarene uspešnosti od prosečne do 20%.
Na osnovnu zaradu, pored ostalih elemenata zarade, za uspešnost u poslu, veću od prosečne, može se dodati deo zarade po osnovu uspešnosti u obavljanju poslova (stimulativni deo zarade) u odgovarajućem procentu, od ukupno planirane mase sredstava za zarade.
Od ukupnih sredstava utvrđenih za zarade, Poslodavac može izdvojiti mesečno iznos do 10% za stimulativni deo zarade.
Na zahtev reprezentativnog sindikata, generalni direktor ili lice koje on ovlasti, dostavlja ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata informaciju o utrošenoj novčanoj masi sredstava, u vezi sa primenom ovog člana.
v) Obračun zarade
Član 43
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi mesečni obračun zarade u skladu sa zakonom.
Obračun zarade iz dobiti obavlja se po godišnjem obračunu.
Član 44
Pri svakoj isplati akontacije i konačnog obračuna zarade, zaposlenom se u pisanom obliku uručuje obračun zarade iz prethodnog člana.
Mesečna zarada može se isplatiti u dva dela.
Prvi deo se isplaćuje najkasnije do 15. u mesecu za protekli mesec, a konačna isplata do 30. u mesecu za prethodni mesec.
Prvi deo mesečne akontacije ne može biti niži od 40% utvrđene cene rada.
Član 45
Konačni obračun zarade, za svakog zaposlenog, utvrđuje se početkom godine za prethodnu godinu, bez obzira na vreme koje je zaposleni u toku godine proveo na radu.
g) Uvećana zarada
Član 46
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:
1. za rad na dan državnog i verskog praznika - 110%,
2. za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju cene rada – 30%,
3. za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) – 30%,
4. za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanu za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem – 0,5%,
5. za rad nedeljom – 20% na vrednost radnog časa zaposlenog u tom mesecu,
6. za rad na visini (antenski stubovi i neobezbeđeni objekti) preko 10 metara – 100% na vrednost redovnog časa rada zaposlenog u tom mesecu, s tim što se, za svakih novih 10 metara, uvećava za 10% na vrednost redovnog časa rada zaposlenih u tom mesecu,
7. za rad na ratnim područjima u zoni borbenih dejstava – 300% na vrednost redovnog časa rada zaposlenog u tom mesecu,
8. za rad izvan urbane sredine (na repetitoru ili predajniku, linkovskom skoku i u ekipama) – 20% na vrednost redovnog časa rada zaposlenog u tom mesecu,
9. za povećan rizik, ekstremne i akcidentne situacije - 50% na vrednost redovnog časa rada zaposlenog u tom mesecu,
10. za rad sa ''stedikem'' i ''polikem'' kamerom – 50% na vrednost redovnog časa rada zaposlenog u tom mesecu.
Dodatak na zaradu isplaćuje se samo za vreme rada zaposlenog u uslovima zbog kojih mu pripada dodatak.
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na zaradu, u smislu ovog člana, po više osnova, procenat dodatka ne može biti niži od zbira procenta dodatka po svakom osnovu.
d) Naknada zarade
Član 47
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za
vreme odsustvovanja sa rada, u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca, a u sklade sa Zakonom o radu, u sledećim slučajevima:
1. korišćenje godišnjeg odmora,
2. korišćenje plaćenog odsustva,
3. prestanak rada pre isteka otkaznog roka,
4. odsustvovanje sa rada u dane državnog i verskog praznika,
5. za vreme vojne vežbe,
6. odazivanje na poziv državnog organa.
Član 48
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, u visini od:
1. 80% od prosečne zarade u predhodna tri meseca, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,
2. 100% od prosečne zarade u predhodna tri meseca, ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolešću ili povredom na radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za vreme odsustvovanja sa rada, zbog prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, obezbedi naknadu zarade u visini od 60% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Član 49
Poslodavac je dužan da obezbedi naknadu zarade zaposlenom koji će zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena biti proglašen viškom zaposlenih, dok ne ostvari jedno od prava utvrđenih Zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom u ovom slučaju pripada naknada u visini zarade koju bi ostvario na poslovima koje je obavljao.
Obaveza Poslodavca iz stava 1 i 2 ovog člana postoji, ako Zakonom ili na zakonu zasnovanim opštim aktima nije propisano da pravo na ovu naknadu zaposleni ostvaruje kod organizacije za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, odnosno iz drugih sredstava.
Član 50
Zaposleni ima pravo na primanja po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 1000,00 mesečno, pod uslovom da na njega ima pravo najmanje 20 radnih dana, a srazmeran deo primanja po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na njegovo korišćenje u trajanju kraćem od 20 radnih dana.
Regres za godišnji odmor može se isplaćivati u više delova, što se utvrđuje saglašnošću potpisnika ovog kolektivnog ugovora.
Visina regresa iz stava 1 ovog člana primenjuje se do 31. decembra 2006. godine. Posle tog roka utvrdiće se nova visina naknade.
Član 51
Zaposleni ima pravo na primanja za mesečnu ishranu u toku rada (topli obrok) u visini od 50,00 dinara dnevno.
Primanja iz stava 1 ovog člana pripadaju zaposlenom samo za dane provedene na radu.
Visina toplog obroka iz stava 1 ovog člana primenjuje se do 31. decembra 2006. godine. Posle tog roka utvrdiće se nova visina naknade.
đ) Naknada za inovacije, racionalizaciju i druge vidove stvaralaštva
Član 52
Zaposlenom koji inovacijom, racionalizacijom ili drugim vidom stvaralaštva u radu doprinosi povećanju dobiti preduzeća pripada naknada zarade po tom osnovu.
Stvaralalčki rad u preduzeću može se ispoljiti :
1. u realizaciji programa,
2. inovacijom u tehnici, organizaciji rada i poslovanja koje ima trajni karakter,
3. inovacijama koje doprinose snižavanju troškova proizvodnje, emitovanja programa, smanjenja troškova materijala, energije, tehničkim i tehnološkim unapređenjima procesa rada,
4. i drugim vidovima kreativnog i stvaralačkog rada koji doprinose povećanju dobiti preduzeća.
Inicijativu za ocenu i isplatu naknade zarade iz stava 1 i 2 ovog člana daje zaposleni ili neposredni rukovodilac, a odluku o visini i vremenu isplate donosi generalni direktor.
Naknada po osnovu stvaralaštva isplaćuje se periodično ili godišnje, iz sredstava koja predstavljaju povećanje dobiti.
Iznos naknade uređuje se posebnim ugovorom između zaposlenog i generalnog direktora, ali ne može biti manji od 10% godišnje dobiti po osnovu inovacije, racionalizacije ili drugih vidova stvaralaštva.
e) Naknada troškova
Član 53
Zaposleni ima pravo na druga primanja i to:
1. Naknadu troškova prevoza u javnom prevozu, radi odlaska na rad i povratak sa rada u visini pune cene prevoza.
Zaposlenom se priznaju troškovi najniže cene javnog prevoza od sedišta preduzeća ili mesta rada do mesta stanovanja i obratno.
2. Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo u iznosu propisanom za državne organe.
3. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji do visine neoporezovanog iznosa. Ukoliko finansijske mogućnosti RTS-a dozvoljavaju može se utvrditi veća naknada za ishranu na službenom putu od neoporezovanog iznosa.
Zaposlenima se neće priznavati troškovi prenoćišta za hotele «DE LUXE» kategorije.
4. Naknada troškova prevoza sopstvenim automobilom u službene svrhe po pređenom kilometru u visini od 30% od cene jednog litra benzina.
5. Dnevna naknada za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, i naknada troškova smeštaja i ishrane ako nisu obezbeđeni.
Naknada za ishranu u toku rada, dnevnica za službena putovanja i naknada za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) međusobno se isključuju.
Generalni direktor svojom odlukom određuje visinu dnevnice.
Član 54
Zaposlenom koji je na službenom putovanju pripada cela dnevnica za svaka 24 časa provedena na službenom putu, i za ostatak vremena koji je preko 12 časova.
Pola dnevnice pripada zaposlenom za ostatak vremena preko 24 časa ukoliko je ostatak 12 i manje časova, a duži od 8 časova.
Pola dnevnice pripada zaposlenom kada mu službeno putovanje
traje ukupno 12 i manje časova, a duže od 8 časova.
Akontacija za službeni put isplaćuje se u visini koja odgovara trajanju službenog puta i ostalim troškovima putovanja (troškovi prevoza i noćenja).
Primljenu akontaciju zaposleni je dužan da pravda u roku od 3 dana po povratku sa službenog puta, pri podnošenju putnog naloga. U protivnom, neopravdana akontacija biće obustavljena od sledeće zarade radnika na osnovu izjave koju potpiše.
Član 55
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati :
1. Otpremninu pri odlasku u penziju u visini od tri zarade koju je zaposleni ostvario u poslednjem mesecu rada ili tri prosečne zarade kod Poslodavca, ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Jednokratnu novčanu pomoć porodici za rođenje deteta u visini od 1,5 prosečne zarade kod Poslodavca u prethodnom mesecu.
3. Naknadu deci preminulih zaposlenih do polaska u osnovnu školu, odnosno za vreme trajanja redovnog školovanja i to:
- predškolskoj deci, deci do završetka osnovne škole i učenicima srednjih škola 30% prosečno isplaćene zarade kod Poslodavca za prethodni mesec,
- studentima viših škola i fakulteta 40% prosečne isplaćene zarade kod Poslodaca za prethodni mesec.
4. Troškove sahrane porodici preminulog zaposlenog, kao i preminulog člana uže porodice, u visini uobičajenih troškova pogrebnih usluga u mestu gde se umrli sahranjuje. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
5. Kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti, nesreće ili povrede na radu u skladu sa zaključenim ugovorom o osiguranju.
Prilogom broj IV utvrđuje se visina premije i uslovi osiguranja.
6. Stvarne troškove rehabilitacije zaposlenog, nastale kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, iznad troškova koji padaju na teret Fonda za zdravstveno osiguranje.
7. Jubilarnu nagradu za navršenih prvih 10 godina rada u visini jedne mesečne zarade, a posle svakih novih navršenih 10 godina rada, još po jedna prosečna zarada, s tim što za navršenih 35 godina rada pripada 3,5 mesečne zarade, po zaposlenom kod Poslodavca u prethodnom mesecu.
Jubilarnim godinama smatra se neprekidni radni staž u Radio-
televiziji Beograd, Novi Sad, Priština, odnosno JP Radio-televiziji Srbije od 10, 20, 30, 35 i 40 godina radnog staža.
Pravo na jubilarnu nagradu imaju i zaposleni koji su imali neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa kraće od tri meseca, odsluženje vojnog roka i vreme privremenog upućivanja zaposlenog na rad kod drugog Poslodavca.
Jubilarna nagrada isplaćuje se sa konačnim obračunom zarade za mesec u kome je zaposleni ispunio uslov za sticanje tog prava.
Član 56
Poslodavac može zaposlenom isplatiti, ukoliko ekonomske mogućnosti dozvoljavaju i:
1. Solidarnu pomoć zbog duže i teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice i roditelja zbog rehabilitacije i invalidnosti do visine na koju se ne plaćaju porezi i doprinosi u skladu sa Zakonom.
2. Solidarnu pomoć za ublažavanje negativnih materijalnih
posledica, elementarnih nepogoda i drugih udesa za zaposlenog ili pomoć porodici umrlog ili nestalog zaposlenog, do visine na koju se ne plaćaju porezi i doprinosi.
3. Prigodan poklon zbog odlaska u penziju u vrednosti jedne prosečne zarade isplaćene u mesecu koji prethodi korišćenju prava na penziju.
4. Zajam za grejanje, zimnicu i nabavku udžbenika za školsku decu pod uslovima utvrđenim Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorima.
5. Troškovi nabavke novogodišnjih paketića, deci zaposlenih do navršene 10 godine starosti, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana..
6. Solidarnu pomoć u visini koja se posebno ne oporezuje, u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, roditelja i staratelja.
7. Troškove za nabavku lekova, za zaposlenog ili za člana uže porodice, prema priloženom računu, pod uslovom da se sredstva iz računa mogu refundirati od nadležnih državnih fondova.
8. Troškove lekarske intervencije i lečenje u inostranstvu ili nabavku posebnih pomagala za zaposlenog ili člana njegove uže porodice.
9. Jednokratnu materijalnu pomoć bračnom drugu i deci preminulog zaposlenog, koji se nalaze u teškom materijalnom položaju i to:
- 1,5 prosečne zarade zaposlenog isplaćena u prethodnom mesecu ako se daje u jednokratnom iznosu,
- 0,5 prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene u prethodnom mesecu, ako se daje u mesečnim ratama, s tim što se može isplaćivati najviše šest meseci u toku jedne kalendarske godine.
10. Prigodan poklon ili dinarsku isplatu povodom 8. marta zaposlenim ženama do 15% zarade isplaćene u prethodnom mesecu.
11. Jednokratnu materijalnu pomoć Klubu penzionera u iznosu do tri prosečne mesečne zarade kod Poslodavca na godišnjem na nivou.
12. Božićna ili Uskršnja nagrada do visine neoporezivog iznosa.
13. Nagradu povodom jubileja Ustanove do visine neoporezovanog iznosa.
Član 57
Odluku o isplati sredstava iz člana 55 i 56 donosi generalni direktor.
Predlog o visini sredstava, koja se isplaćuju u skladu sa članom 56 priprema nadležna stručna služba, a utvrđuje ga posebna Komisija koju imenuje Upravni odbor RTS-a.
Komisija iz stava 2 ovog člana ima osam članova, od kojih su četiri predstavnici Poslodavca, a četiri predstavnici reprezentativnih sindikata.
Član 58
Poslodavac je dužan da u skladu sa promenama procesa rada i tehničko tehnološkim usavršavanjem organizuje stalno stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, kako bi zaposleni mogao ostvarivati predviđene rezultate rada i očekivani kvalitet.
Svaki zaposleni ima pravo i obavezu da u toku rada stalno usavršava svoje stručne i radne sposobnosti, u skladu sa zahtevima poslova i pod uslovima utvrđenim ovim Kolektivnim ugovorom i Pravilnikom o stručnom usavršavanju.
Poslodavac je dužan, da zaposlenima obezbedi uslove za obrazovanje, usavršavanje, stalno praćenje i nabavku stručnih publikacija i literature, prevoda stručne dokumentacije i drugo.
Član 59
Radi sticanja stručnog obrazovanja i usavršavanja Poslodavac može uputiti zaposlenog na:
- školovanje,
- dokvalifikaciju,
- prekvalifikaciju,
- specijalizaciju,
- kurseve,
- seminare i savetovanja.
U slučaju deficitarnog stručnog kadra Poslodavac obezbeđuje
stručnjake putem stipendiranja i drugih vidova kreditiranja redovnih studenata.
Član 60
O upućivanju zaposlenih na jedan od oblika stručnog usavršavanja odlučuje generalni direktor.
Kriterijumi po kojima se upućuju zaposleni na stručno usavršavanje, prava zaposlenih na plaćeno odsustvo i na troškove školovanja i obaveza zaposlenih prema Poslodavcu utvrđuje se posebnim Pravilnikom o stručnom usavršavanju u skladu sa Zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Pravilnik o stručnom usavršavanju Poslodavac je dužan da donese u roku od šest meseci, od dana potpisivanja ovog Kolektivnog ugovora.
Član 61
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je prouzrokovao preduzeću, namerno ili krajnjom nepažnjom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje generalni direktor ili lice koje ovlasti, u skladu sa zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Član 62
Postupak utvrđivanja štete i drugih potrebnih elemenata pokreće generalni direktor rešenjem u roku 30 dana od dana saznanja.
Član 63
Visina štete utvrđuje se na osnovu izveštaja Komisije koju formira generalni direktor, na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti, odnosno veštačenja. Ukoliko bi takvo utvrđivanje prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina se može utvrditi u paušalnom iznosu ili veštačenjem stručnog lica.
Član 64
Rešenjem koje donosi generalni direktor određuju se visina štete, način i rok nadoknade.
Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja iz prethodnog stava da pisanu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Član 65
Generalni direktor može osloboditi zaposlenog delimično ili potpuno od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Član 66
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi materijalnu ili nematerijalnu štetu, u skladu sa zakonom.
Član 67
Radni odnos prestaje sporazumom Poslodavca i zaposlenog, otkazom Ugovora o radu od strane zaposlenog, ili od strane Poslodavca i u drugim slučajevim utvrđenim zakonom.
a) Otkaz Ugovora o radu od strane zaposlenog
Član 68
Zaposleni ima pravo da otkaže Ugovor o radu, s tim što taj otkaz mora biti dostavljen Poslodavcu u pisanom obliku i najmanje 15 dana, pre dana kada je otkazom najavljen prestanak radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže Ugovor o radu zbog, od strane Poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih Zakonom, Opštim aktom i Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
b) Otkaz Ugovora o radu od strane Poslodavca
Član 69
Poslodavac može otkazati Ugovor o radu zaposlenom iz opravdanih razloga koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, povrede radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline i drugih odredaba iz Ugovora o radu.
Član 70
Poslodavac može zaposlenom otkazati Ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, propisane Kodeksom ponašanja, ovim Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Kodeks ponašanja iz stava 1 ovog člana usvaja Upravni odbor.
Kao nepoštovanje radne discipline iz stava 1 ovog člana utvrđuju se:
1. neopravdano izostajanje sa rada 3 radna dana, uzastopno, ili 5 dana u toku godine,
2. neopravdano zakašnjavanje na posao ili napuštanje posla pre isteka radnog vremena, pet puta u toku meseca,
3. dolazak na rad pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava ili njihova upotreba u toku radnog vremena,
4. izazivanje nereda i tuče na radu,
5. nedolično ponašanje na radu, kojim se narušava ugled Poslodavca, a naročito ugrožava programski, proizvodni ili ekonomski interes Poslodavca ili se krši profesionalni Kodeks ponašanja,
6. ometanje jednog ili više zaposlenih u obavljanju poslova,
7. nedolično ponašanje prema strankama – korisnicima usluga Poslodavca,
Ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi vidovi nepoštovanja radne discipline.
Član 71
Poslodavac može zaposlenom da otkaže Ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to u sledećim slučajevima:
1. Neizvršavanje odluka i naloga direktora ili naloga neposrednog rukovodioca,
2. nepridržavanje, odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa Poslodavca,
3. davanje netačnih podataka koji su uticali na donošenje odluka organa Poslodavca,
4. netačno evidentiranje i prikazivanje radnog vremena i rezultata rada u nameri da se za sebe ili za drugog zaposlenog ostvari veća zarada, i netačno evidentiranje i prikazivanje izvršenih usluga,
5. naplata usluga mimo cenovnika ili ispostavljanje netačnog iznosa računa,
6. neprijavljivanje povreda radnih obaveza najkasnije 5 dana od dana saznanja,
7. nepridržavanje imperativnih odredaba Statuta, opštih akata i ovog Kolektivnog ugovora,
8. uskraćivanje davanja, odnosno neovlašćenog davanja podataka ili davanja netačnih podataka ovlašćenim organima,
9. pribavljanje lične i materijalne koristi i primanja poklona i drugih pogodnosti u vezi sa radom Poslodavca, a na štetu Poslodavca,
10. neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza,
11. nezakonito raspolaganje sredstvima Poslodavca,
12. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, posebno u vezi sa stvaranjem, proizvodnjom ili emitovanjem programa,
13. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene Zakonom ili Opštim aktom,
14. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada,
15. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata,
16. povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo.
17. povreda Pravila o proizvodnji, emitovanju i arhiviranju programa.
Poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti Ugovorom o radu i druge povrede radne obaveze.
Član 72
Poslodavac je dužan da zaposlenog, u pisanom obliku, upozori na povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u skladu sa Zakonom.
Član 73
Postupak utvrđivanja da je zaposleni učinio povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ili da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod Poslodavca, pokreće i vodi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
U postupku iz stava 1 ovog člana zaposlenom se mora omogućiti da se izjasni na okolnosti koje mu se stavljaju na teret, putem saslušanja ili date izjave, osim ako se bez opravdanog razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv ili izbegava da primi poziv.
U postupku iz stava 1 ovog člana, na zahtev zaposlenog, učestvuje predstavnik sindikata čiji je on član.
Radi utvrđivanja činjenica, u postupku iz stava 1 ovog člana po potrebi se mogu saslušati svedoci i izvoditi drugi dokazi.
Postupak iz stava 1 ovog člana je hitan.
Član 74
Ako u periodu od najmanje tri meseca uzastopno zaposleni ne ostvaruje predviđene rezultate rada, ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, neposredni rukovodilac zaposlenog predlaže generalnom direktoru da pokrene postupak za utvrđivanje ili proveru znanja i sposobnosti, odnosno, utvrđivanje rezultata rada tog zaposlenog.
Predlog kojim se inicira pokretanje postupka iz stava 1. ovog člana daje se u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojih se pokretanje postupka predlaže.
Po prijemu predloga iz stava 1 ovog člana, generalni direktor obrazuje posebnu komisiju za proveru znanja i sposobnosti, to jest za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog.
Komisija iz stava 3 ovog člana sastoji se od dva člana i predsednika koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme i zanimanja koja se traži za poslove koje zaposleni obavlja.
Komisija iz stava 3 ovog člana obrazuje se za svaki slučaj posebno i dužna je da otpočne rad u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja o obrazovanju i da ga okonča u roku od 30 dana.
Komisija utvrđuje činjenično stanje na jedan od sledećih načina:
1. uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog (radni nalozi, planovi rada, radne liste i sl.),
2. neposrednim uvidom u rad zaposlenog,
3. pisanim obrazloženjem neposrednog rukovodioca zaposlenog,
4. uzimanjem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovodioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog,
5. testiranjem zaposlenog iz delokruga poslova koje obavlja (pismeno ili praktično),
6. i na drugi pogodan način.
Komisija donosi ocenu, odnosno odluku većinom glasova od ukupnog broja članova i dostavlja je generalnom direktoru.
Zaposleni ima pravo da se izjasni na zapisnik i na datu ocenu o znanju i sposobnosti, ili na rezultate rada od strane Komisije.
Po podnetom izveštaju Komisije, generalni direktor donosi konačnu odluku.
v) Višak zaposlenih
Član 75
Ukoliko nastupe okolnosti zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje imaju za posledicu višak zaposlenih, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Radio-televizije Srbije dužan je da u skladu sa zakonom i drugim propisima donese Program rešavanja viška zaposlenih.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži broj zaposlenih, podatke o zaposlenima i mere za njihovo zapošljavanje.
Predlog Programa utvrđuje generalni direktor, po prethodno pribavljenom mišljenju reprezentativnih sindikata.
Član 76
Posebnim Sporazumom utvrđuje se visina otpremnine koju je Poslodavac dužan da zaposlenom isplati u slučaju otkaza ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i kriterijume za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, saglasno Programu rešavanja viška zaposlenih.
Sporazum iz stava 1 ovog člana, zaključiće se najmanje 15 dana pre usvajanja Programa za rešavanje viška zaposlenih.
Član 77
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svaka odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Član 78
Ukoliko sindikat oceni da se ne ostvaruju prava zaposlenih utvrđenim zakonom, Opštim, Posebnim i ovim Kolektivnim ugovorom zahtevaće pregovore sa generalnim direktorom ili Upravnim odborom radi ostvarivanja prava zaposlenih.
Ukoliko se o spornim pitanjima ne postigne sporazum, može se organizovati prekid rada radi zaštite profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih.
Prekid rada se organizuje pod uslovima i na način propisanim Zakonom o štrajku.
Član 79
U uslovima kada je doneta odluka o stupanju u štrajk, kod Poslodavca se mora obezbediti obavljanje sledećih poslova:
1. obavljanje poslova fizičkog obezbeđenja i protivpožarne zaštite,
2. obavljanje poslova na televizijskim i radijskim predajnicima, repetitorima i terminalu i vezama,
3. obavljanje poslova u studijima i režijama kao i u prenosima odakle se emituje program,
4. dežurstvo u DESK-u televizije i radija,
5. obavljanje poslova obračuna i isplate zarada i poslova platnog prometa,
6. dežurstvo u službama za odžavanje: tehnike, zgrada i higijene,
7. dežurstvo u pogonima garaže,
8. dežurstvo u arhivama televizije i radija,
9. dežurstvo u restoranima društvene ishrane,
10. obavljanje poslova na telefonskoj centrali.
Sporazumom između generalnog direktora i reprezentativnih sindikata utvrđuje se broj radnika koji su obavezni da obavljaju poslove navedene u stavu 1 ovog člana.
Generalni direktor utvrđuje spisak radnika za obavljanje poslova iz stava 1 ovog člana.
Član štrajkačkog odbora može se uvrstiti u navedeni spisak samo uz saglasnost štrajkačkog odbora.
Član 80
U slučaju da se saglasno Zakonu, u vreme štrajka mora obezbediti minimum procesa rada, poslovi koji se obavljaju u minimumu procesa rada, način obavljanja tih poslova i broj zaposlenih koji obavljaju te poslove utvrđuju se sporazumom između generalnog direktora i Odbora reprezentativnih sindikata.
Sporazum o minimumu procesa rada, učesnici ovog Kolektivnog ugovora zaključiće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Kolektivnog ugovora.
Član 81
Odnosi između reprezentativnih sindikalnih organizacija i Poslodavca uspostavljaće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz potpuno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima ravnopravnosti i partnerstva.
Odbori reprezentativnih sindikalnih organizacija i Poslodavac odrediće po dva stalna predstavnika u Odboru za socijalni dijalog.
Odbor za socijalni dijalog, pored ostalog, obavezan je da najmanje jednom mesečno razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje Poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih, međusobne odnose Odbora reprezentativnih sindikata i Poslodavca i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.
Uzajamna je obaveza redovnog, potpunog i blagovremenog međusobnog informisanja.
Član 82
Poslodavac je obavezan da Odbore reprezentativnih sindikalnih organizacija obaveštava o :
1. poslovanju Poslodavca, razvojnim planovima i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih,
2. kretanju i promenama zarada i njihovom učešću u troškovima poslovanja,
3. zaštiti i bezbednosti na radu i merama za poboljšavanje uslova rada,
4. raspodeli dobiti,
5. statusnim promenama i drugim promenama oblika Poslodavca,
6. pripremama za utvrđivanje viška zaposlenih i sadržajem programa,
7. pripremama za usvajanje programa privatizacije,
8. pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih,
9. inicijativi i predlogu promena Statuta Poslodavca.
Poslodavac je obavezan da informiše Odbore reprezentativnih sindikalnih organizacija o svim pitanjima o kojima je obavezan ili ima nameru da informiše zaposlene, najmanje 3 dana pre obaveštavanja zaposlenih.
Član 83
Generalni direktor je obavezan da:
1. blagovremeno razmotri mišljenja, zahteve i predloge reprezentativnih organizacija sindikata pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da obavesti Odbore o razlozima neprihvatanja datih mišljenja, zahteva i predloga,
2. omogući učešće predstavnika Odbora reprezentativnih organizacija sindikata na sednicama organa Poslodavca (osim Upravnog odbora), na kojima se razmatraju njihova mišljenja, zahtevi i predlozi i odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih,
3. omogući učešće Odborima reprezentativnih organizacija sindikata pri utvrđivanju predloga opštih akata kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti kod Poslodavca (Pravilnik o raspodeli sredstava za rešavanje stambenih pitanja, pravila o korišćenju objekata društvenog standarda, klubova i sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti zaposlenih i sl.).
4. omogući Odborima reprezentativnih organizacija sindikata da predlažu kandidate za predstavnike zaposlenih u organe Poslodavca,
5. omogući obavljanje drugih prava i dužnosti koja Odborima reprezentativnih organizacija sindikata pripadaju po Zakonu, Opštem, Pojedinačnom i ovom Kolektivnom ugovoru, Statutu i drugim opštim aktima Poslodavca i Statutima reprezentativnih organizacija sindikata.
Generalni direktor predlaže Upravnom odboru da omogući učešće predstavnika Odbora reprezentativnih organizacija sindikata na sednicama Upravnog odbora, na kojima se razmatraju njihova mišljenja, zahtevi i predlozi, i odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih.
Član 84
Odbori reprezentativnih organizacija sindikata obavezni su da razmotre sve predloge, sugestije, zahteve i mišljenja koje su dostavili organi uprave Poslodavca, i o stavovima i razlozima eventualnog neprihvatanja obaveste upravu Poslodavca.
Član 85
U postupku pregovaranja radi zaključivanja ovog Ugovora i razmatranju drugih pitanja od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih reprezentativni sindikati dužni su da ostvare saradnju i sa organizacijama sindikata u Radiodifuznoj ustanovi Radio-televizije Srbije, koje ne ispunjavaju uslove reprezentativnosti.
Član 86
Poslodavac je dužan da sindikatima, bez naknade troškova, obezbedi:
1. prostor za održavanje sastanaka u okviru poslovnog prostora Poslodavca,
2. korišćenje oglasnih tabli (koje se zaključavaju) radi isticanja obaveštenja i informacija,
3. obračun i naplatu članarine iz zarade koja se ostvaruje po osnovu rada kao i ostalih sredstava prema programu sindikata i uplatu tih sredstava na račun sindikata,
4. administrativno tehničke uslove za rad ( korišćenje telefona, aparata za kopiranje i umnožavanje) radi obavljanja poslova za osnovnu sindikalnu aktivnost, s tim da se ne ugrožava osnovna delatnost Poslodavca.
Član 87
Poslodavac je dužan da reprezentativnim sindikatima
bez naknade troškova obezbedi:
1. prostor za rad i održavanje sastanaka u okviru poslovnog prostora Preduzeća, a ukoliko je to moguće u zgradi u kojoj je sedište generalnog direktora,
2. administrativno-tehničke uslove za rad, korišćenje telefona, telefaksa, kompjutera, interneta, aparata za kopiranje i umnožavanje, radi obavljanja poslova za osnovnu sindikalnu aktivnost,
3. korišćenje sale za sastanke,
4. oglasne table (koje se zaključavaju), odnosno drugi prostor radi isticanja obaveštenja i informacija,
5. obračun i naplatu članarine iz zarade koja se ostvaruje po osnovu rada kao i ostalih sredstava prema programu sindikata i uplatu tih sredstava na račun sindikata,
6. obradu periodičnih obračuna i završnih računa i materijalno-finansijskih aktivnosti sindikalnih organizacija.
Član 88
Generalni direktor, drugi organi i stručni radnici Poslodavca dužni su da u okviru svojih ovlašćenja pruže svu potrebnu pomoć, a naročito stručnu, pri obradi pojedinih pitanja, a po zahtevu Odbora reprezentativnih sindikalnih organizacija.
Član 89
Predsednik reprezentativnog sindikata, za vreme mandata, ima pravo na isplatu zarade uvećane za 30%, utvrđene za poslove koje obavlja, a na teret Poslodavca.
Predsednik i sekretar, odnosno dva prva nosioca funkcija reprezentativnog sindikata, mogu da odsustvuju sa svojih redovnih poslova zbog sindikalnih aktivnosti po 80 časova mesečno.
Predsednik i sekretar sindikata koji ne ispunjava uslov reprezentativnosti, ali u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih, mogu odsustvovati sa posla zbog sindikalnih aktivnosti po 50 časova mesečno.
Sindikati su dužni da o raspodeli vremena iz stava 1 i 2 ovog člana obaveste generalnog direktora najkasnije do 25-og u mesecu za naredni mesec.
Članovi Glavnog ili Izvršnog odbora i poverenici reprezentativnog sindikata imaju pravo da odsustvuju sa svojih redovnih poslova, zbog sindikalnih aktivnosti do 24 časa mesečno, s tim da ukupno za sva lica iz ovog stava odsustvovanje ne može biti više od 240 časova mesečno.
Članovi Odbora i poverenici sindikata koji ne ispunjavaju uslove reprezentativnisti, ali u koje je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih, mogu zbog sindikalnih aktivnosti da odsustvuju sa posla do 16 časova mesečno, s tim da ukupno za sva lica iz ovog stava odsustvovanje ne može da bude više od 160 časova mesečno.
Raspored korišćenja časova potrebnih za sindikalne aktivnosti utvrđuje predsednik sindikata, a evidenciju odsustvovanja sa posla neposredni rukovodilac organizacionog oblika gde svoje poslove obavlja član Odbora, odnosno poverenik.
Član 90
Predsednici sindikalnih organizacija, članovi organa sindikalnih organizacija, predsednici podružnica i poverenici za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupaju u skladu sa Zakonom i Kolektivnim ugovorom, ne mogu se rasporediti na druge poslove ako je to za njih nepovoljnije ne može im se otkazati Ugovor o radu kao višku zaposlenih, niti se na drugi način mogu staviti u nepovoljniji položaj.
Odredbe stava 1 ovog člana ne odnose se na predstavnike zaposlenih koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na poslovima koje obavljaju ili ne ostvaruju odgovarajuće rezultate rada.
XI
REŠAVANjE SPOROVA U POSTUPKU
PRIMENE I
IZMENE I DOPUNA OVOG KOLEKTIVNOG UGOVORA
Član 91
Odbor za praćenje primene, tumačenje ovog Ugovora i davanje sugestija imenovaće potpisnici u roku od 15 dana od dana potpisivanja.
Članove Odbora imenuju reprezentativni sindikati (po jednog člana), Poslodavac imenuje dva, a predsednika, kao petog člana, imenuju sporazumno.
Po prijavi zaposlenog da je učinjena povreda odredbe Kolektivnog ugovora, Odbor je dužan da u roku od sedam dana razmotri primedbu i da tumačenje koje obavezuje potpisnike Ugovora.
Član 92
Sporove koji nastanu u postupku primene i tumačenja Kolektivnog ugovora rešava stalni pregovarački odbor.
Za rešavanje sporova između potpisnika koje nije bilo moguće rešiti pregovorima, osniva se Arbitražno veće.
Član 93
Arbitražno veće se sastoji od 5 članova, od kojih dva imenuju reprezentativni sindikati, dva poslodavac, a jednog arbitra određuju sporazumno iz kategorije nepristrasnih stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Odluka Arbitražnog veća je obavezujuća i zamenjuje sporne odredbe ovog Kolektivnog ugovora i postaje njegov sastavni deo.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 94
Kolektivni ugovor zaključuje je na period od tri godine.
U tom periodu, nijedan od učesnika Kolektivnog ugovora ne može jednostrano otkazati Kolektivni ugovor u celini ili u pojedinim odredbama, sem u slučaju nemogućnosti realizacije pojedinih odredaba.
Potpisnici Kolektivnog ugovora sporazumno utvrđuju slučaj nemogućnosti realizacije pojedinih odredaba u roku od deset dana od dana kada je jedan od učesnika dao inicijativu za to.
Ukoliko se u roku iz stava 3. ovog člana ne postigne sporazum, potpisnici Kolektivnog ugovora su obavezni da sporna pitanja reše pokretanjem postupka za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora, saglasno Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.
Član 95
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora i Priloga vrše se po postupku po kome je Kolektivni ugovor zaključen.
Postupak za izmene i dopune može da pokrene svaka ugovorna strana.
Predlog za izmenu i dopunu mora biti u pisanom obliku i sa obrazloženjem. Suprotna strana je dužna da se opredeli ''ZA'' ili ''PROTIV'' predloga u roku od trideset dana od dana prijema.
Ako suprotna strana ne prihvati predlog iz prethodnog stava, započinje postupak pregovaranja, koji se mora završiti u roku od trideset dana.
Član 96
Ako na dan stupanja na snagu Kolektivnog ugovora nije konačno odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog (postupak u toku), na njega se primenjuju odredbe ovog Kolektivnog ugovora, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Član 97
Kolektivni ugovor sastavljen je u 10 istovetnih primeraka, od kojih po 2 zadržava svaki potpisnik Kolektivnog ugovora, a ostali se nalaze u Arhivi Poslodavca.
Član 98
Generalni direktor će, u roku od mesec dana nakon svake izmene Priloga broj II – Koeficijenti poslova, zaključiti Anekse ugovora o radu sa zaposlenima, u skladu sa ovim Kolektivnim ugovorom.
Član 99
Sastavni deo ovog Kolektivnog ugovora su PRILOZI I, III i IV i ANEKS II.
Član 100
Kolektivni ugovor objavljuje se na oglasnoj tabli Poslodavca.
Kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Poslodavca.
Danom stupanja na snagu Kolektivnog ugovora prestaje da važi Pravilnik o radu za JP RTS.
|
Generalni direktor |
||
|
Samostalna sindikalna organizacija Radio-televizije Srbije Milunka – Luna Zorić s.r., predsednik _____________________________ |
Glavni poverenik Sindikata RTS-a „Nezavisnost“ Miodrag Zupanc s.r. __________________________________
|
Ovaj Kolektivni ugovor objavljen je na oglasnim tablama 17. novembra 2006. godine a Aneksi I i II 16. marta 2007. godine
Prečišćen tekst Kolektivnog ugovora kod Poslodavca, kao i Prilozi i Aneksi, u svemu su verni originalu.
Overavaju i tvrde:
Stanislav Veljković, generalni sekretar RTS-a s.r.
Borivoje Urošević, sekretar Samostalne sindikalne organizacije RTS-a s.r.
Dragan Milanović-Pilac, zam. glav. pover. Sindikata RTS-a „Nezavisnost“
U Beogradu, 21. mart 2007. godine