V E S T I

AKTUELNO

 

Beograd 21.jul 2014.

O UNS-u, NUNS-u I JOŠ KOJEČEMU

Prvo je postojao samo UNS. Onda je, jer je UNS skliznuo u civilizacijsku provaliju, osnovan NUNS. Sada u Srbiji postoje i UNS i NUNS, Ako su isti, šta će nam u ovom vremenu štednje dve iste stvari. Ako nisu isti, kako to da vidimo. U jednoj stvari, ipak su isti – baš ih briga šta se dešava sa medijima, tačnije, pomalo brinu šta moćnici rade medijima, ali, šta mediji rade drugima, nemoćnima, a po nalogu moćnika, e, to ih se uopšte ne tiče. Sem što nedavno, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović djipi do neba u zaštitu bespomoćnog gradjanina Dragana Djilasa, čoveka koji nikada ništa zlo ( ali, ni dobro) nije učinio medijima, a koga je napala ona stvar koju neki zovu kurir. Bože, kako se Vule potresao za sudbinu ničim zaštićenog i u svemo nevinog gradjanina Djilasa. I sada mi krenu suze na oći od toliko požrtvovanja predsednika NUNS-a.

UNS su sačinjavali novinari koji su podržavali bez trunke rezerve Miloševića, rezervu nisu imali čak ni onda kada je svuda oko Srbije počela da lije krv onih koji nisu Srbi, pa ni onda kada je lila krv nepodobnih Srba u Srbiji. NUNS je nastao da bi o svemu tome brinuo. UNS se finansirao od vazduha, dakle, patriota, a NUNS od grantova, dakle, izdajnik. Glavni koordinator prikupljanja i korišćenja ( za manje naivne i glavni korisnik) grantova bila je Medjunarodna federacija novinara ( IFJ ). Osnovna podloga za davanje grantova bila je izgradnja slobodnog, demokratskog, gradjanskog društva i države, od medija, za medije, mereno po tome koliko to, po svemu sudeći, ne može da uradi UNS, a koliko se očekuje da NUNS može.

IFJ je na momente delovao vrlo uverljivo u toj borbi da razluči dobro od lošeg u novinartsvu. Odmah posle Dejtona, kada je ustanovljen Medjunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji sa sedištem u Hagu, IFJ je na dva uzastopna kongresa doneo dve gotovo identične rezolucije o nužnosti da se na haškim klupama, zajedno sa svojim nalogodavcima političarima nadju i novinari. Posle pada Miloševića, kada su presahli ratni grantovi za dobre momke u borbi protiv loših, hitno se izmišljaju grantovi pomirenja, a UNS, iako je dve godine pre toga NATO izručio bombe na RTB, simbol ratnog novinarstva, biva primljen u IFJ. Dakle, po IFJ-u, od mučnog zločina u Aberdarevoj, do bratskog zagrljaja zaraćenih strana dovoljne su dve godine. Svi drugi, pogubljeni širom bivše Jugoslavije, postaju nebitni, kongresne rezolucije o Hagu nestaju, jer, prošlost treba zaboraviti – do prve prilike, kada ćemo je obnoviti.

Ratovi u Srbiji nikada nisu prestali, ali, UNS i NUNS, sada bratski zagrljeni pod zastavom IFJ, vide samo jednu od posledica tih ratova, posledicu koja se samo njih tiče, pritisak koji ih je stvorio i podelio u dve organizacije. Kada ove dve organizacije zakukaju da s ledja treba konačno da im sjašu razni moćnici, posmatraču ne može da promakne jedna tužna istorijska igra: kada je jahao Milošević i njegovi čauši UNS je ćutao, a NUNS nastao upravo zbog tog ćutanja. Danas ćute zajedno. Jer, apsolutno je neprihvatljivo da su ove dve organizacije toliko u zabludi da ne vide da kada prestanu da pljuju gradjane Srbije po nalogu, moćnici će ih ostaviti na miru. Istina, ostaviće ih i bez para, ali, ne možeš i jedno drugo do kraja. Svaka profesija ima svoje limite i kada ih bilo ko širi nasilno, novcem, recimo, profesija puca, isteže se, uvrće i na kraju urušava. Zato je jedna od najvažnijih odrednica profesionalca njegova sposobnost da tačno odredi limite svoje profesije i da ih po svaku cenu čuva.

U Srbiji ima nekoliko hajdučkih jazbina kojima je neko nadenuo medijska imena i njihov posao je javni linč bilo koga ko se nadje na nalogu. Neko bi rekao, kao na Divljem Zapadu, medjutim, ne treba vredjati dotični Zapad. Lično sam video primerak novina iz Dodž Sitija iz druge polovine 19. Veka, dakle iz vremena kada je brzina potezanja revolvera bio jedini način zadovoljenja pravde. U poredjenju sa našim medijskim jazbinama, taj primerak je bio za Pulicera.

Kada god se pomenu ubistva Slavka Ćuruvije ili Zorana Djindjića, obilno se mudruje da je i jednom i drugom ubistvu prethodila medijska kampanja, stvaranje klime za ubistvo. I nigde se ne pominje da li je neko pokušao da zaustavi te kampanje. Ne pominje se, jer niko nije ni pokušao. Kao ni danas, kada iz ovih medijskih jazbina progovaraju polupismeni moćnici Srbije ( kažem, polupismeni, jer, da su pismeni naučili bi i one u jazbini pismenosti, ne zaboravite, Hitlerovi novinari su bili pismeni), dakle, kada se ovi vlasnici Srbije jave, nema nikoga u Srbiji da bar izrazi gadjenje. Nisam čuo da je neko zbog toga izbačen iz UNS-a ili NUNS-a, nisam čuo ni za pokušaj osude, ni za pokušaj pokretanja kampanje za dostojanstvo profesije, zahtev da UNS i NUNS odmah dobiju ovlašćenja za licenciranje novinara, nešto, bilo šta. Sutra, kada se ove kampanje završe kao sa Ćuruvijom i Djindjićem, ako se tako završe, kada se setite da su prethodile odstrelu, bar recite: Znao sam i ćutao, zbog svog dupeta.

UGS NEZAVISNOST

Branislav Čanak, predsednik

 

nazad

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA RDU RTS

PRILOG II KOLEKTIVNOG UGOVORA - KOEFICIJENTI

ZAHTEV SINDIKATU
- SNIMATELJI

Vesti 2014

Vesti 2013

Vesti 2012

Početna | O nama | Istorijat | Dokumenti | Učlanite se | Pomoć članstvu | Pišite nam

Linkovi | Fotogalerija | Forum